Opšta uredba o zaštiti podataka (eng. General Data Protection Regulation, skraćeno: GDPR) je uredba koju je donela Evropska unija 27.4.2016, pod brojem 2016/679, a koja stupa na snagu 25.5.2018. Ona će zameniti Direktivu o zaštiti podataka (eng. Data Protection Direktive) iz 1995. godine.

Cilj ovog propisa je bolja zaštita digitalnih podataka državljana Evropske unije. Ova Uredba utemeljuje sledeća prava pojedinaca:

  • pravo na obaveštavanje o zloupotrebama (eng. Right to be informed)
  • pravo na pristup licnim podacima (eng. Right of access)
  • pravo na ispravku (eng. Right to rectification)
  • pravo na brisanje (eng. Right to erasure)
  • pravo na ograničavanje obrade (eng. Right to restrict processing)
  • pravo na prenosivost podataka (eng. Right to data portability)
  • pravo na prigovor (eng. Right to object)
  • pravo u vezi sa automatizovanim donošenjem odluka i profilisanjem (eng. Rights in relation to automated decision making and profiling)

Ova uredba obezbeđuje usklađivanje propisa o zaštiti podataka širom Evropske unije, s tim da su ovim propisom obuhvaćene i kompanije iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, ako na bilo koji način poseduju i obrađuju lične podatke građana Evropske unije, tako da i one moraju da se pridržavaju ovih propisa.

Novi propis nalaže svakoj firmi ili organizaciji, bez obzira na to da li je prisutna na internetu ili ne, da mora tražiti saglasnost za sakupljanje, obradu i upotrebu ličnih podataka građana Evropske unije. Za svako korišćenje ovih podataka moraće se dobiti eksplicitna dozvola osobe kojoj ti podaci pripadaju. Klijent mora da ima mogućnost i da odbije korišćenje njegovih ličnih podataka u komercijalne svrhe. Svaka pogrešna informacija mora u najkraćem roku biti ispravljena. Način uklanjanja ličnih podataka mora biti jednostavan, kao npr. brisanje „kolačića“ sa interneta.

Regulativa predviđa drakonske kazne za one koji prekrše pravila koja ona uspostavlja. Kazna za prekršaje ovog propisa idu i do 4% ukupnog globalnog bruto prometa na godišnjem nivou, ili do 20 miliona, šta god je veće.

Dakle, maksimalni iznos može ići i do visine od 20 miliona evra, čak i ukoliko neka kompanija nije ostvarila ukupan godišnji promet u tom iznosu. Ukoliko je kompanija imala veći godišnji promet od 20 miliona evra, uzimajući u obzir i matičnu kompaniju i sve njene ispostave u svetu, iznos kazne može da ide do 4% posto njihovog zajedničkog prometa na godišnjem nivou.

Šta Vi mislite o ovome?

avatar
  Prijavi se na obaveštenja o novim komentarima.  
Obavesti o